Overload

Nocas je moj svet doziveo zasicenje. Prezasicenje,ako to postoji.

Slusam, citam, gledam... ne verujem. Nije to par koraka u pogresnom pravcu. To je ceo jedan promasen zivot. Vecnost. koliko god ironicno bilo, jer smo sami sebe doveli upravo tu gde jesmo.. toliko je i tuzno.

Zao mi je sve te dece,koja... ma sta dece. Zao mi je svih tih ljudi koji bosi koracaju po blatu, koji hladnim rukama pokusavaju uhvatiti vazduh. Ljudi koji nisu sposobni pogledat ogledalo obeseno ispred sopstvenih lica. Oni retki koji  i pogledaju, uglavnom vide samo ono sto zele..

 

Tuzno je koliko toga ce biti propusteno, promaseno..izgubljeno. Detinjstva bez igranja u parku, prvih poljubaca u mraku,iza skole.. Prvih ljubavi na moru, prvog plesa u skolskom dvoristu.. Drhtanje tela u mraku, lagana muzika u pozadini. Prva suza, prvi pad... nije ni bitno..

Ceo jedan svet je nestao nama pred ocima. Magican, nestvaran, vetrovit..bas onakav kakav treba biti. Odsjaj neceg tako velikog i divnog zivi mozda u pojedincima, u njihovim jutrima uz kafu, razgovore s prijateljima...ali put kojim bismo svi trebali ici, odavno je izgubljen.

- <$DanPosta$>, 21.02.2012, 18:03:19 - Komentari (4) - Isprintaj - #